Platon u građanskom zakoniku

platonNajnovija debata o tretmanu dece u nacrtu Građanskog zakonika Srbije, koja se “vuče” već više meseci, otvara filozofska pitanja o tome kako srpsko društvo vidi decu i odnose roditelja i dece. Ključno pitanje o kome se vodi rasprava je predlog u nacrtu Zakonika da se roditeljima zakonom zabrani svako fizičko kažnjavanje dece pod pretnjom njihovog oduzimanja. Predlog je da, kada dete prijavi ili tuži roditelja da ga je fizički kaznio, odgovarajuće institucije reaguju i opomenu roditelje, a ako se situacija ponovi, da država dete oduzme i da ga na usvajanje.

Država bi na ovaj način postala arbitar porodičnih odnosa sa obrazloženjem da je fizička kazna štetna za dete i da ugrožava njegova prava. Pošto fizičko kažnjavanje deteta označava loše roditeljstvo, po mišljenju države i stručnjaka koje ona okuplja, država će u takvim situacijama faktički prisvojiti dete od roditelja i odrediti njegovo dalje odgajanje i razvoj.

U pozadini ovakvog razumevanja opšte uloge države u odnosu na porodicu nalazi se jedna stara filozofska ideja koja potiče još od Platona. Reč je o ideji o hiper-regulaciji, koja podrazumeva da država treba planski da reguliše sve aspekte života u zajednici.

Platon je zagovarao praksu da se deca od malih nogu oduzimaju od roditelja i da ih država odgaja u internatima u kojima bi svako dete, “stručno”, dobijalo obrazovanje prema svojim talentima, tako da pripadne jednoj od društvenih kasti: neka deca će biti obrazovana za vojnike, neka za lekare, neka za pekare, a neka za NGO aktiviste. Roditelji tako ne bi imali nikakvih briga osim da proizvode decu i da služe državu, a za sve ostalo bi se pobrinula država sama sa svojom armijom stručnjaka.

Platonov predlog suštinski je blizak savremenoj ideji o dominaciji države i “profesije” ili “eksperata” nad porodičnim odnosima. To savremeno stanovište sugeriše da bi stručnjaci trebalo da odlučuju o tome da li je roditelj podoban da bude roditelj zato što je istukao dete po zadnjici, a država će, po savetu tih eksperata, decu oduzimati i oslobađati tradicionalnog načina odrastanja sa svojim roditeljima.

U savremenom grčkom društvu, u istoj toj Atini u kojoj je živeo Platon, fizičko kažnjavanje dece je, naravno, dopušteno, a država se veoma uzdržava da se bez preke potrebe meša u porodične odnose.

Sam Platon je živeo u robovlasničkom društvu u kome je porodični život bio organizovan tako da su, primera radi, slobodni Grci (ljudi koji nisu bili robovi) redovno imali konkubine, družili se sa “dečacima” (pedofilija je bila društveno prihvaćena), a ljudi koji su kritikovali dominantne društvene vrednosti i religiju (poput Sokrata) su ubijani ili proganjani. Njegove ideje o odgajanju dece, međutim, ni tada nisu bile prihvaćene.

Da li će one biti prihvaćene u novom Građanskom zakoniku Srbije?

One Response to Platon u građanskom zakoniku

  1. […] Izvor: Srpsko udruženje za filozofsku praksu […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *