Etika i finansijska kriza

ethics_risk_governanceU tehničko–racionalnoj koncepciji etike profesionalnog rada, lična savest je uvek podređena hijerarhijskoj strukturi. Ova etika ima problem u suočavanju, sa jedne strane, odgovornosti profesionalca prema hijerarhiji autoriteta i zahtevima posla, i, sa druge strane, lične, društvene odgovornosti za sadržaj ili posledice odluka ili postupaka. Najvažniji moralni problem današnjice nije savremena kultura u kojoj pohlepa i gramzivost nisu stigmatizovani već predstavljaju u najmanju ruku ispravno postupanje. To je po svojoj suštini, neetičnost u postupanju bankara, njihovih klijenata, agencija koje se bave finansijskim rangiranjem i donosilaca pravila kojima su finansije regulisane.

Ovih dana svet pomno prati grčku dramu, anksiozno očekujući njen kraj, i dok se radnja odvija povećava broj onih u publici koji je komentarišu. Finansijske tehnokrate insistiraju na štednji kao jedinom receptu za rešavanje finansijske krize, potpuno držeći izvan svog fokusa pitanja u vezi sa patnjom stanovništva kao što je nezaposlenost koja je među mladima u Grčkoj sada preko 60%.

Ovih dana svet pomno prati grčku dramu, anksiozno očekujući njen kraj, i dok se radnja odvija povećava broj onih u publici koji je komentarišu. Finansijske tehnokrate insistiraju na štednji kao jedinom receptu za rešavanje finansijske krize, potpuno držeći izvan svog fokusa pitanja u vezi sa patnjom stanovništva kao što je nezaposlenost koja je među mladima u Grčkoj sada preko 60%.

Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju Joseph Stiglitz i Paul Krugman ukazuju da je takav tvrd stav o štednji ne samo neodrživ u stvarnosti, upravo zbog toga što je dobrobit ljudi neraskidivo povezana sa mogućnošću bilo kakvog razvoja, već i smatraju i da je to primer izrazite nekompetencije, potkrepljujući svoje tvrdnje primerima iz novije istorije kao empirijskim potvrdama onog što se eufemistički kvalifikuje kao nestručnost finansijskih stručnjaka.

Savremeni holandski teoretičar Boudewijn de Bruin smatra da su u korenu globalne finansijske krize tzv. „etički mrtvi uglovi“, a kao ključan navodi način na koji bankari i drugi pribavljaju i koriste informacije i znanje, zanemarujući vrline kao vrednosti koje rukovode ljudsko ponašanje.

Aleksandra Bulatović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *